حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُرَّةَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّهُ سُئِلَ عَنْ قَوْلِهِ : (وَلَاَ تَحْسَبَنَّ الَّذِينَ قُتِلُوا فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَمْوَاتًا بَلْ أَحْيَاءٌ عِنْدَ رَبِّهِمْ يُرْزَقُونَ ) فَقَالَ أَمَا إِنَّا قَدْ سَأَلْنَا عَنْ ذَلِكَ فَأُخْبِرْنَا أَنَّ أَرْوَاحَهُمْ فِي طَيْرٍ خُضْرٍ تَسْرَحُ فِي الْجَنَّةِ حَيْثُ شَاءَتْ وَتَأْوِي إِلَى قَنَادِيلَ مُعَلَّقَةٍ بِالْعَرْشِ فَاطَّلَعَ إِلَيْهِمْ رَبُّكَ اطِّلاَعَةً فَقَالَ هَلْ تَسْتَزِيدُونَ شَيْئًا فَأَزِيدُكُمْ قَالُوا رَبَّنَا وَمَا نَسْتَزِيدُ وَنَحْنُ فِي الْجَنَّةِ نَسْرَحُ حَيْثُ شِئْنَا ثُمَّ اطَّلَعَ إِلَيْهِمُ الثَّانِيَةَ فَقَالَ هَلْ تَسْتَزِيدُونَ شَيْئًا فَأَزِيدُكُمْ فَلَمَّا رَأَوْا أَنَّهُمْ لَمْ يُتْرَكُوا قَالُوا تُعِيدُ أَرْوَاحَنَا فِي أَجْسَادِنَا حَتَّى نَرْجِعَ إِلَى الدُّنْيَا فَنُقْتَلَ فِي سَبِيلِكَ مَرَّةً أُخْرَى . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، مِثْلَهُ وَزَادَ فِيهِ وَتُقْرِئُ نَبِيَّنَا السَّلاَمَ وَتُخْبِرُهُ عَنَّا أَنَّا قَدْ رَضِينَا وَرُضِيَ عَنَّا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абдуллаҳ ибн Муррадан, у Масруқдан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики), ундан Аллаҳнинг: «Аллаҳ йўлида ўлдирилганларни ўлик деб ўйламагин, балки улар Робблари ҳузурида тирикдирлар, ризқлантирилурлар,» (Оли Имрон сураси, 169) сўзи ҳақида сўралди. Шунда у деди: Огоҳ бўлингки, биз бу ҳақда сўраган эдик, бизга хабар берилдики, уларнинг руҳлари яшил қушлар (ичи)дадир, улар жаннатда хоҳлаган жойига сайр қилади, сўнг Арш остига осилган қандилларга паноҳ тортади. Роббингиз уларга бир назар ташлаб: «Бирор нарсани зиёда (яна) хоҳлайсизларми, сизларга зиёда қилай?» деди. Улар: «Эй Роббимиз, жаннатда хоҳлаган жойимизга сайр қилиб турибмиз-ку, яна нимани зиёда истайлик?» дедилар. Сўнг уларга иккинчи марта назар ташлаб: «Бирор нарсани зиёда хоҳлайсизларми, сизларга зиёда қилай?» деди. Улар ўзлари (тинч) қўйиб қўйилмасликларини кўргач: «Руҳларимизни жасадларимизга қайтаргин, токи дунёга қайтиб, Сенинг йўлингда яна бир марта ўлдирилайлик,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Ато ибн ас-Соибдан, у Абу Убайдадан, у Ибн Масъуддан шунга ўхшаш (ривоят қилди) ва унда: «Набийимизга биздан салом етказгин ва унга бизнинг рози бўлганимизни ва (Аллаҳ ҳам) биздан рози бўлганини хабар қилгин,» (сўзларини) зиёда қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.