حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ أَبِي زِيَادٍ، أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَبِي لَيْلَى، حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ حَدَّثَهُ أَنَّهُ، كَانَ فِي سَرِيَّةٍ مِنْ سَرَايَا رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَحَاصَ النَّاسُ حَيْصَةً فَكُنْتُ فِيمَنْ حَاصَ - قَالَ - فَلَمَّا بَرَزْنَا قُلْنَا كَيْفَ نَصْنَعُ وَقَدْ فَرَرْنَا مِنَ الزَّحْفِ وَبُؤْنَا بِالْغَضَبِ فَقُلْنَا نَدْخُلُ الْمَدِينَةَ فَنَتَثَبَّتُ فِيهَا وَنَذْهَبُ وَلاَ يَرَانَا أَحَدٌ - قَالَ - فَدَخَلْنَا فَقُلْنَا لَوْ عَرَضْنَا أَنْفُسَنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنْ كَانَتْ لَنَا تَوْبَةٌ أَقَمْنَا وَإِنْ كَانَ غَيْرَ ذَلِكَ ذَهَبْنَا - قَالَ - فَجَلَسْنَا لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَبْلَ صَلاَةِ الْفَجْرِ فَلَمَّا خَرَجَ قُمْنَا إِلَيْهِ فَقُلْنَا نَحْنُ الْفَرَّارُونَ فَأَقْبَلَ إِلَيْنَا فَقَالَ " لاَ بَلْ أَنْتُمُ الْعَكَّارُونَ " . قَالَ فَدَنَوْنَا فَقَبَّلْنَا يَدَهُ فَقَالَ " أَنَا فِئَةُ الْمُسْلِمِينَ " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Язид ибн Абу Зиёд ривоят қилди: Абдурроҳмон ибн Абу Лайло унга ривоят қилишича, Абдуллаҳ ибн Умар унга ривоят қилди. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сарийяларидан бирида эди. У деди: Одамлар тўсатдан кўчиб (чекиниб) кетишди, мен ҳам чекинганлар орасида эдим. У деди: Биз (жангдан) чиқиб келганимизда: ‹Энди нима қиламиз? Биз жангдан қочдик ва Аллаҳнинг ғазабига учрадик› дедик. Кейин: ‹Мадинага кириб, у ерда яшириниб турамиз, ҳеч ким бизни кўрмайди ва кетамиз› дедик. У деди: Биз кирдик ва: ‹Агар ўзимизни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга кўрсатсак, бизга тавба бўлса қоламиз, бошқача бўлса кетамиз› дедик. У деди: Бомдод намозидан олдин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни кутиб ўтирдик. У чиққанида унга қараб турдик ва: ‹Биз қочоқлармиз› дедик. У бизга юзланиб: «Йўқ, балки сизлар (яна жангга) қайтувчиларсиз» дедилар. У деди: Биз яқинлашиб унинг қўлини ўпдик. У: «Мен мусулмонларнинг паноҳиман (қайтиб келадиган қўшиниман)» дедилар.