حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَئِذٍ - يَعْنِي يَوْمَ حُنَيْنٍ - " مَنْ قَتَلَ كَافِرًا فَلَهُ سَلَبُهُ " . فَقَتَلَ أَبُو طَلْحَةَ يَوْمَئِذٍ عِشْرِينَ رَجُلاً وَأَخَذَ أَسْلاَبَهُمْ وَلَقِيَ أَبُو طَلْحَةَ أُمَّ سُلَيْمٍ وَمَعَهَا خِنْجَرٌ فَقَالَ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ مَا هَذَا مَعَكِ قَالَتْ أَرَدْتُ وَاللَّهِ إِنْ دَنَا مِنِّي بَعْضُهُمْ أَبْعَجُ بِهِ بَطْنَهُ . فَأَخْبَرَ بِذَلِكَ أَبُو طَلْحَةَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَرَدْنَا بِهَذَا الْخِنْجَرَ وَكَانَ سِلاَحَ الْعَجَمِ يَوْمَئِذٍ الْخِنْجَرُ .
Бизга Мусо ибн Исмоил айтиб бериб деди: бизга Ҳаммод Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан айтиб бердики, у деди: Ўша куни — яъни Ҳунайн куни — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким бир кофирни ўлдирса, унинг ўлжаси ўзиники» дедилар. Шунда ўша куни Абу Талҳа йигирма кишини ўлдириб, уларнинг ўлжаларини олди. Абу Талҳа Умму Сулаймни учратди, унинг ёнида бир ханжар бор эди. У: ‹Эй Умму Сулайм, бу ёнингдаги нима?› деди. У: ‹Валлаҳи, мўлжалладимки, агар улардан бири менга яқинлашса, қорнини бу билан ёриб ташлайман› деди. Шунда Абу Талҳа буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга хабар қилди. Абу Довуд айтди: Бу ҳадис ҳасандир. Абу Довуд айтди: Биз бу билан ханжарни мўлжаллаганмиз, ўша кунлари ажамларнинг қуроли ханжар эди.