حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مُعَاذِ بْنِ خُلَيْفٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَدُنَا يَرْمِي الصَّيْدَ فَيَقْتَفِي أَثَرَهُ الْيَوْمَيْنِ وَالثَّلاَثَةَ ثُمَّ يَجِدُهُ مَيِّتًا وَفِيهِ سَهْمُهُ أَيَأْكُلُ قَالَ " نَعَمْ إِنْ شَاءَ " . أَوْ قَالَ " يَأْكُلُ إِنْ شَاءَ " .
Бизга Ҳусайн ибн Муоз ибн Хулайф ривоят қилди, бизга Абдулаъло ривоят қилди, бизга Довуд Омирдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди: У: «Эй Аллаҳнинг Расули, биримиз овни отади, сўнг унинг изидан икки-уч кун эргашади, кейин уни ўлган ҳолда, ичида ўқи билан топади. Уни ейсизми?» деди. У: «Ҳа, хоҳласа», дедилар. Ёки: «Хоҳласа ейди», дедилар.