حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ أَبُو طَالِبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ عَبْدِ الْوَارِثِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اسْتَعْمَلْنَاهُ عَلَى عَمَلٍ فَرَزَقْنَاهُ رِزْقًا فَمَا أَخَذَ بَعْدَ ذَلِكَ فَهُوَ غُلُولٌ " .
Бизга Зайд ибн Ахзам Абу Толиб ривоят қилди, бизга Абу Осим Абдулворис ибн Саъиддан, у Ҳусайн ал-Муъаллимдан, у Абдуллаҳ ибн Бурайдадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Кимни биз бирор ишга (лавозимга) тайинласак ва унга (белгиланган) ризқ тайинлаб берсак, ундан кейин у (қўшимча) олган нарса ғулул (хиёнат)дир.»