حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ، قَالَ ذَكَرَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَوْمًا الْفَىْءَ فَقَالَ مَا أَنَا بِأَحَقَّ، بِهَذَا الْفَىْءِ مِنْكُمْ وَمَا أَحَدٌ مِنَّا بِأَحَقَّ بِهِ مِنْ أَحَدٍ إِلاَّ أَنَّا عَلَى مَنَازِلِنَا مِنْ كِتَابِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَقَسْمِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَالرَّجُلُ وَقِدَمُهُ وَالرَّجُلُ وَبَلاَؤُهُ وَالرَّجُلُ وَعِيَالُهُ وَالرَّجُلُ وَحَاجَتُهُ .
Бизга ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Салама Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Атодан, у Молик ибн Авс ибн ал-Ҳадасондан ривоят қилди. У деди: Умар ибн ал-Хаттоб бир куни файъни (ғанимат молини) зикр қилиб деди: «Мен бу файъга сизлардан ҳақлироқ эмасман ва биздан ҳеч ким унга бировдан ҳақлироқ эмас, фақат биз Аллаҳ азза ва жалланинг Китобидаги ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг тақсимидаги мавқеларимизга кўра (ҳақлимиз): киши ва унинг (Исломдаги) қадами (собиқлиги), киши ва унинг синови (жиҳоди), киши ва унинг оиласи, киши ва унинг эҳтиёжи (эътиборга олинади).»