حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي عَمْرٍو، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَدِمْنَا خَيْبَرَ فَلَمَّا فَتَحَ اللَّهُ تَعَالَى الْحِصْنَ ذُكِرَ لَهُ جَمَالُ صَفِيَّةَ بِنْتِ حُيَىٍّ وَقَدْ قُتِلَ زَوْجُهَا وَكَانَتْ عَرُوسًا فَاصْطَفَاهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِنَفْسِهِ فَخَرَجَ بِهَا حَتَّى بَلَغْنَا سُدَّ الصَّهْبَاءِ حَلَّتْ فَبَنَى بِهَا .
Бизга Саид ибн Мансур ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Абдурраҳмон аз-Зуҳрий ривоят қилди, Амр ибн Абу Амрдан, у Анас ибн Моликдан: У деди: Биз Хайбарга келдик. Аллаҳ таоло қалъани фатҳ этганида унга Сафийя бинт Ҳуяййнинг гўзаллиги зикр қилинди — эри ўлдирилган ва у келинчак эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни ўзига танлаб олди. У уни олиб чиқди, токи биз Саддус-Саҳбўга етганимизда у (покликдан) ҳоли бўлди, шунда у билан тўшак қурди (уйланди).