حَدَّثَنَا مُسَدَّدُ بْنُ مُسَرْهَدٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، سَمِعَ بَجَالَةَ، يُحَدِّثُ عَمْرَو بْنَ أَوْسٍ وَأَبَا الشَّعْثَاءِ قَالَ كُنْتُ كَاتِبًا لِجَزْءِ بْنِ مُعَاوِيَةَ عَمِّ الأَحْنَفِ بْنِ قَيْسٍ إِذْ جَاءَنَا كِتَابُ عُمَرَ قَبْلَ مَوْتِهِ بِسَنَةٍ اقْتُلُوا كُلَّ سَاحِرٍ وَفَرِّقُوا بَيْنَ كُلِّ ذِي مَحْرَمٍ مِنَ الْمَجُوسِ وَانْهَوْهُمْ عَنِ الزَّمْزَمَةِ فَقَتَلْنَا فِي يَوْمٍ ثَلاَثَةَ سَوَاحِرَ وَفَرَّقْنَا بَيْنَ كُلِّ رَجُلٍ مِنَ الْمَجُوسِ وَحَرِيمِهِ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَصَنَعَ طَعَامًا كَثِيرًا فَدَعَاهُمْ فَعَرَضَ السَّيْفَ عَلَى فَخِذِهِ فَأَكَلُوا وَلَمْ يُزَمْزِمُوا وَأَلْقَوْا وِقْرَ بَغْلٍ أَوْ بَغْلَيْنِ مِنَ الْوَرِقِ وَلَمْ يَكُنْ عُمَرُ أَخَذَ الْجِزْيَةَ مِنَ الْمَجُوسِ حَتَّى شَهِدَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخَذَهَا مِنْ مَجُوسِ هَجَرَ .
Бизга Мусаддад ибн Мусарҳад ривоят қилди, бизга Суфён Амр ибн Дийнордан ривоят қилди, у Бажаланинг Амр ибн Авс ва Абу Шаъсога гапираётганини эшитди. У деди: Мен Аҳнаф ибн Қайснинг амакиси Жазъ ибн Муовияга котиб эдим. Шу пайт бизга Умарнинг вафотидан бир йил олдин мактуби келди: ‹Ҳар бир сеҳргарни ўлдиринглар, мажусийлардан ҳар бир маҳрам (яқин қариндош)лар орасини ажратинг ва уларни замзама (ғўлдирашлари)дан қайтаринг›. Биз бир кунда учта сеҳргарни ўлдирдик ва мажусийлардан ҳар бир киши билан унинг ҳаромий аёли орасини Аллаҳнинг Китобига кўра ажратдик. У кўп таом тайёрлаб, уларни чақирди ва қилични сони устига қўйди. Улар замзама қилмай едилар. Улар бир-икки хачир юки кумуш ташладилар. Умар мажусийлардан жизя олмаган эди, токи Абдурроҳман ибн Авф Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни Ҳажар мажусийларидан олганликларига гувоҳлик бергунича.