حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ حُسَيْنٍ الْهَرَوِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا الْمُقْرِئُ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ، حَدَّثَنِي أَبُو صَخْرٍ، - وَهُوَ حُمَيْدُ بْنُ زِيَادٍ - أَنَّ يَزِيدَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قُسَيْطٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ دَاوُدَ بْنَ عَامِرِ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ عِنْدَ ابْنِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ إِذْ طَلَعَ خَبَّابٌ صَاحِبُ الْمَقْصُورَةِ فَقَالَ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ أَلاَ تَسْمَعُ مَا يَقُولُ أَبُو هُرَيْرَةَ إِنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ خَرَجَ مَعَ جَنَازَةٍ مِنْ بَيْتِهَا وَصَلَّى عَلَيْهَا " . فَذَكَرَ مَعْنَى حَدِيثِ سُفْيَانَ فَأَرْسَلَ ابْنُ عُمَرَ إِلَى عَائِشَةَ فَقَالَتْ صَدَقَ أَبُو هُرَيْرَةَ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ва Абдурраҳмон ибн Ҳусайн ал-Ҳаравий ривоят қилдилар, улар иккаласи айтди: Бизга ал-Муқриъ ривоят қилди, бизга Ҳайва ривоят қилди, менга Абу Сахр — у Ҳумайд ибн Зиёд — ривоят қилдики, унга Язид ибн Абдуллаҳ ибн Қусайт ривоят қилди, унга Довуд ибн Омир ибн Саъд ибн Абу Ваққос отасидан ривоят қилиб, у Ибн Умар ибн ал-Хаттобнинг ҳузурида эди. Шу пайт Мақсуранинг соҳиби Хаббоб чиқиб келди ва: «Эй Абдуллаҳ ибн Умар, Абу Ҳурайранинг сўзларини эшитмайсанми? У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Ким жаноза билан унинг уйидан чиқиб, унга жаноза ўқиса...›, деганларини эшитганини айтади», деди. Сўнг у Суфён ҳадисининг маъносини зикр қилди. Шунда Ибн Умар Оишага (киши) юборди, Оиша: «Абу Ҳурайра рост айтибди», деди.