حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ سَهْلٍ الرَّمْلِيُّ، حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، - يَعْنِي الأَعْوَرَ - حَدَّثَنِي شُعْبَةُ، بِإِسْنَادِهِ بِهَذَا الْحَدِيثِ قَالَ ثُمَّ نَفَخَ فِيهَا وَمَسَحَ بِهَا وَجْهَهُ وَكَفَّيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ أَوْ إِلَى الذِّرَاعَيْنِ . قَالَ شُعْبَةُ كَانَ سَلَمَةُ يَقُولُ الْكَفَّيْنِ وَالْوَجْهَ وَالذِّرَاعَيْنِ فَقَالَ لَهُ مَنْصُورٌ ذَاتَ يَوْمٍ انْظُرْ مَا تَقُولُ فَإِنَّهُ لاَ يَذْكُرُ الذِّرَاعَيْنِ غَيْرُكَ .
Бизга Али ибн Саҳл ар-Рамлий ривоят қилди, бизга Ҳажжож, яъни ал-Аъвар ривоят қилди, менга Шуъба ўз исноди билан ушбу ҳадисни ривоят қилди: У деди: «Сўнг унга пуфлаб, у билан юзини ва икки кафтини тирсакларгача ёки икки билакгача маш қилди». Шуъба деди: Салама: «Икки кафт, юз ва икки билак», дер эди. Шунда Мансур унга бир кун: «Нима деётганингга қара, чунки икки билакни сендан бошқа ҳеч ким зикр қилмайди», деди.