حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الشُّفْعَةُ فِي كُلِّ شِرْكٍ رَبْعَةٍ أَوْ حَائِطٍ لاَ يَصْلُحُ أَنْ يَبِيعَ حَتَّى يُؤْذِنَ شَرِيكَهُ فَإِنْ بَاعَ فَهُوَ أَحَقُّ بِهِ حَتَّى يُؤْذِنَهُ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Иброҳим ибн Журайждан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Шуфъа (шерикнинг устунлик ҳуқуқи) ҳар бир тақсимланмаган уй ёки боғда бўлади. Шеригига хабар бермагунча сотиши тўғри бўлмайди. Агар сотса, у хабар бермагунча унга (сотиб олишга) ҳақдорроқдир».