حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ لَهُ شَرِيكٌ فِي رَبْعَةٍ أَوْ نَخْلٍ فَلَيْسَ لَهُ أَنْ يَبِيعَ حَتَّى يُؤْذِنَ شَرِيكَهُ فَإِنْ رَضِيَ أَخَذَ وَإِنْ كَرِهَ تَرَكَ " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абуз-Зубайр Жобирдан ривоят қилди, (ҳ) бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Хайсама Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Кимнинг ҳовли ёки хурмозорда шериги бўлса, шеригига билдирмагунча сотиши дуруст эмас. Агар (шериги) рози бўлса, олади; агар ёқтирмаса, тарк қилади.»