حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ نُمَيْرٍ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالشُّفْعَةِ فِي كُلِّ شِرْكَةٍ لَمْ تُقْسَمْ رَبْعَةٍ أَوْ حَائِطٍ . لاَ يَحِلُّ لَهُ أَنْ يَبِيعَ حَتَّى يُؤْذِنَ شَرِيكَهُ فَإِنْ شَاءَ أَخَذَ وَإِنْ شَاءَ تَرَكَ فَإِذَا بَاعَ وَلَمْ يُؤْذِنْهُ فَهْوَ أَحَقُّ بِهِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абий Шайба, Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди — лафз ибн Нумайрники — Ишоқ «хабар берди» деди, қолган иккиси «ривоят қилди» деди: Бизга Абдуллаҳ ибн Идрис ривоят қилди, бизга ибн Журайж Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам тақсим қилинмаган ҳар бир муштарак — ҳовли ёки боғ — да шуфъа (сотиб олиш ҳуқуқи)ни ҳукм қилдилар. Шеригига билдирмагунча сотиши ҳалол эмас. Агар хоҳласа, олади; хоҳласа, тарк қилади. Агар сотса-ю унга билдирмаса, у (шерик) унга ҳақлироқдир.