حَدَّثَنَا نُصَيْرُ بْنُ الْفَرَجِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي أَيُّوبَ - عَنْ أَبِي مَرْحُومٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ مُعَاذِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَكَلَ طَعَامًا ثُمَّ قَالَ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي أَطْعَمَنِي هَذَا الطَّعَامَ وَرَزَقَنِيهِ مِنْ غَيْرِ حَوْلٍ مِنِّي وَلاَ قُوَّةٍ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ وَمَا تَأَخَّرَ وَمَنْ لَبِسَ ثَوْبًا فَقَالَ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي كَسَانِي هَذَا الثَّوْبَ وَرَزَقَنِيهِ مِنْ غَيْرِ حَوْلٍ مِنِّي وَلاَ قُوَّةٍ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ وَمَا تَأَخَّرَ " .
Бизга Нусайр ибнул-Фараж ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Язид ривоят қилди, бизга Саъид — яъни ибн Абу Айюб — Абу Марҳумдан, у Саҳл ибн Муоз ибн Анасдан, у отасидан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ким таом еса-ю, сўнг: ‹Алҳамду лиллаҳиллазий атъаманий ҳаза-т-тўома ва розақанийҳи мин ғайри ҳавлин минний вала қувва› (Бу таомни менга мендан ҳеч бир куч-қувватсиз едирган ва ризқ қилган Аллаҳга ҳамд бўлсин) деса, унинг олдинги ва кейинги гуноҳлари мағфират қилинади. Ва ким кийим кийса-ю, сўнг: ‹Алҳамду лиллаҳиллазий касаний ҳаза-с-савба ва розақанийҳи мин ғайри ҳавлин минний вала қувва› (Бу кийимни менга мендан ҳеч бир куч-қувватсиз кийдирган ва ризқ қилган Аллаҳга ҳамд бўлсин) деса, унинг олдинги ва кейинги гуноҳлари мағфират қилинади».