أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ بَعْدَ الصَّلاَةِ ثُمَّ قَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَتَنَا وَنَسَكَ نُسُكَنَا فَقَدْ أَصَابَ النُّسُكَ وَمَنْ نَسَكَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَتِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ " . فَقَالَ أَبُو بُرْدَةَ بْنُ نِيَارٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ لَقَدْ نَسَكْتُ قَبْلَ أَنْ أَخْرُجَ إِلَى الصَّلاَةِ عَرَفْتُ أَنَّ الْيَوْمَ يَوْمُ أَكْلٍ وَشُرْبٍ فَتَعَجَّلْتُ فَأَكَلْتُ وَأَطْعَمْتُ أَهْلِي وَجِيرَانِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ " . قَالَ فَإِنَّ عِنْدِي جَذَعَةً خَيْرٌ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ فَهَلْ تُجْزِي عَنِّي قَالَ " نَعَمْ وَلَنْ تُجْزِيَ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абул-Аҳвас Мансурдан, у Шаъбийдан, у ал-Бародан ривоят қилиб, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Наҳр (Қурбон) куни намоздан кейин хутба қилиб, сўнг: «Ким бизнинг намозимиздек намоз ўқиб, бизнинг қурбонлигимиздек қурбонлик қилса, у қурбонликни (тўғри) бажарибди; ким намоздан олдин қурбонлик қилса, у (оддий) гўшт қўйидир,» дедилар. Шунда Абу Бурда ибн Ниёр: «Эй Расулаллаҳ, Аллаҳга қасамки, мен намозга чиқишимдан олдин қурбонлик қилдим — бугун ейиш ва ичиш куни эканини билдим, шунинг учун шошилиб, ўзим едим ва аҳлимга ҳамда қўшниларимга едирдим,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У (оддий) гўшт қўйидир,» дедилар. У: «Менинг олдимда икки гўшт қўйидан яхшироқ бир ёш эчки (жазаъа) бор, у мен учун кифоя қиладими?» деди. У: «Ҳа, лекин сендан кейин ҳеч ким учун кифоя қилмайди,» дедилар.