حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، رَأَى حُلَّةً سِيَرَاءَ عِنْدَ بَابِ الْمَسْجِدِ تُبَاعُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوِ اشْتَرَيْتَ هَذِهِ فَلَبِسْتَهَا يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَلِلْوَفْدِ إِذَا قَدِمُوا عَلَيْكَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذِهِ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ فِي الآخِرَةِ " . ثُمَّ جَاءَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْهَا حُلَلٌ فَأَعْطَى عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ مِنْهَا حُلَّةً فَقَالَ عُمَرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَسَوْتَنِيهَا وَقَدْ قُلْتَ فِي حُلَّةِ عُطَارِدٍ مَا قُلْتَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي لَمْ أَكْسُكَهَا لِتَلْبَسَهَا " . فَكَسَاهَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ أَخًا لَهُ مُشْرِكًا بِمَكَّةَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама Моликдан, у Нофиъдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилдики, Умар ибн Хаттоб масжид эшиги олдида сотилаётган ипакли (сиярў) ҳулла кўриб қолди ва деди: «Эй Аллаҳнинг Расули, агар шуни сотиб олиб, жума куни ва элчилар келганда кийсангиз эди.» Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Буни фақат охиратда насибаси йўқ кишигина кияди», деди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга шундай ҳуллалардан келиб, ундан биттасини Умар ибн Хаттобга берди. Умар: «Эй Аллаҳнинг Расули, сиз Уториднинг ҳулласи ҳақида айтганингизни айтиб туриб, буни менга кийгиздингизми?» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен буни сенга кийишинг учун бермадим», деди. Бас, Умар ибн Хаттоб уни Маккадаги мушрик бўлган бир оғасига кийгизди.