حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ وَجَدَ عُمَرُ حُلَّةَ إِسْتَبْرَقٍ تُبَاعُ فِي السُّوقِ فَأَتَى بِهَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، ابْتَعْ هَذِهِ الْحُلَّةَ فَتَجَمَّلْ بِهَا لِلْعِيدِ وَلِلْوُفُودِ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا هَذِهِ لِبَاسُ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ، أَوْ إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذِهِ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ ". فَلَبِثَ مَا شَاءَ اللَّهُ ثُمَّ أَرْسَلَ إِلَيْهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِجُبَّةِ دِيبَاجٍ، فَأَقْبَلَ بِهَا عُمَرُ حَتَّى أَتَى بِهَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، قُلْتَ " إِنَّمَا هَذِهِ لِبَاسُ مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ أَوْ إِنَّمَا يَلْبَسُ هَذِهِ مَنْ لا خَلاَقَ لَهُ ". ثُمَّ أَرْسَلْتَ إِلَىَّ بِهَذِهِ فَقَالَ " تَبِيعُهَا، أَوْ تُصِيبُ بِهَا بَعْضَ حَاجَتِكَ ".
Яҳё ибн Букайр бизга айтди, Лайс бизга айтди, Уқайлдан, Ибн Шиҳобдан, Солим ибн Абдуллаҳдан: Ибн Умар розияллаҳу анҳумо деди: Умар бозорда сотилаётган бир истабрақ (қалин ипак) ҳулла (кийим)ни топди ва уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келтириб: «Эй Расулуллаҳ, бу ҳуллани сотиб ол, уни Ийд учун ва вакиллар (келганида) учун безак (кийим) қиласан», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу — фақат (охиратда) насибаси йўқ кишининг кийимидир», ёки: «Буни фақат насибаси йўқ киши кияди», деди. Аллаҳ хоҳлаганча (вақт) ўтди, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга (Умарга) бир дибож (ипак) жубба юборди. Умар уни олиб келиб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келди ва: «Эй Расулуллаҳ, сен ‹бу фақат насибаси йўқ кишининг кийимидир› ёки ‹буни фақат насибаси йўқ киши кияди› дединг, сўнг менга буни юбординг?», деди. У: «Уни сотасан ёки у билан бирон ҳожатингни қондирасан», деди.