حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ، قَالَ كَتَبَ عُمَرُ إِلَى عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْحَرِيرِ إِلاَّ مَا كَانَ هَكَذَا وَهَكَذَا أُصْبُعَيْنِ وَثَلاَثَةً وَأَرْبَعَةً .
Бизга Мусо ибн Исмоил, унга Ҳаммод, унга Осим ал-Аҳвал Абу Усмон ан-Наҳдийдан ривоят қилдики, у деди: Умар Утба ибн Фарқодга ёзиб, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ипакдан қайтарганларини, фақат мана шу ва мана шундай — икки, уч ва тўрт бармоқ миқдоридан бошқасини ман қилганларини билдирди.