حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ قَبِيصَةَ بْنِ حُرَيْثٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الْمُحَبَّقِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى فِي رَجُلٍ وَقَعَ عَلَى جَارِيَةِ امْرَأَتِهِ إِنْ كَانَ اسْتَكْرَهَهَا فَهِيَ حُرَّةٌ وَعَلَيْهِ لِسَيِّدَتِهَا مِثْلُهَا فَإِنْ كَانَتْ طَاوَعَتْهُ فَهِيَ لَهُ وَعَلَيْهِ لِسَيِّدَتِهَا مِثْلُهَا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ يُونُسُ بْنُ عُبَيْدٍ وَعَمْرُو بْنُ دِينَارٍ وَمَنْصُورُ بْنُ زَاذَانَ وَسَلاَّمٌ عَنِ الْحَسَنِ هَذَا الْحَدِيثَ بِمَعْنَاهُ لَمْ يَذْكُرْ يُونُسُ وَمَنْصُورٌ قَبِيصَةَ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Қабийса ибн Ҳурайсдан, у Салама ибн ал-Муҳаббиқдан хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам аёлининг чўриси билан ётган бир киши ҳақида шундай ҳукм қилди: агар уни мажбур қилган бўлса, чўри озод бўлади ва у киши чўрининг бекасига шунга ўхшаш чўри тўлаши лозим; агар чўри унга бўйсунган бўлса, чўри уники бўлади ва у бекасига шунга ўхшаш чўри тўлаши лозим. Абу Довуд айтди: Буни Юнус ибн Убайд, Амр ибн Дийнор, Мансур ибн Зозон ва Саллом ал-Ҳасандан шу маънода ривоят қилдилар, Юнус ва Мансур Қабийсани зикр қилмадилар.