حَدَّثَنَا سَهْلُ بْنُ تَمَّامِ بْنِ بَزِيعٍ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ سُلَيْمٍ الْبَاهِلِيُّ، عَنْ أَبِي الْوَلِيدِ، سَأَلْتُ ابْنَ عُمَرَ عَنِ الْحَصَى الَّذِي، فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ مُطِرْنَا ذَاتَ لَيْلَةٍ فَأَصْبَحَتِ الأَرْضُ مُبْتَلَّةً فَجَعَلَ الرَّجُلُ يَأْتِي بِالْحَصَى فِي ثَوْبِهِ فَيَبْسُطُهُ تَحْتَهُ فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّلاَةَ قَالَ " مَا أَحْسَنَ هَذَا " .
Бизга Саҳл ибн Таммом ибн Базиъ ривоят қилди, бизга Умар ибн Сулайм ал-Боҳилий ривоят қилди, у Абул Валиддан: Мен Ибн Умардан масжиддаги майдатош (шағал) ҳақида сўрадим. У деди: Бир кеча бизга ёмғир ёғди ва ер ҳўл бўлиб қолди. Бас, киши кийимида майдатош келтириб, уни ўз (жойи) остига ёядиган бўлди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозни тугатгач деди: «Бу нақадар яхши!».