حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي الْعَمْيَاءِ، أَنَّ سَهْلَ بْنَ أَبِي أُمَامَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، دَخَلَ هُوَ وَأَبُوهُ عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ بِالْمَدِينَةِ فِي زَمَانِ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ وَهُوَ أَمِيرُ الْمَدِينَةِ فَإِذَا هُوَ يُصَلِّي صَلاَةً خَفِيفَةً دَقِيقَةً كَأَنَّهَا صَلاَةُ مُسَافِرٍ أَوْ قَرِيبًا مِنْهَا فَلَمَّا سَلَّمَ قَالَ أَبِي يَرْحَمُكَ اللَّهُ أَرَأَيْتَ هَذِهِ الصَّلاَةَ الْمَكْتُوبَةَ أَوْ شَىْءٌ تَنَفَّلْتَهُ قَالَ إِنَّهَا الْمَكْتُوبَةُ وَإِنَّهَا لَصَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا أَخْطَأْتُ إِلاَّ شَيْئًا سَهَوْتُ عَنْهُ - فَقَالَ - إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " لاَ تُشَدِّدُوا عَلَى أَنْفُسِكُمْ فَيُشَدَّدَ عَلَيْكُمْ فَإِنَّ قَوْمًا شَدَّدُوا عَلَى أَنْفُسِهِمْ فَشَدَّدَ اللَّهُ عَلَيْهِمْ فَتِلْكَ بَقَايَاهُمْ فِي الصَّوَامِعِ وَالدِّيَارِ { رَهْبَانِيَّةً ابْتَدَعُوهَا مَا كَتَبْنَاهَا عَلَيْهِمْ } " . ثُمَّ غَدَا مِنَ الْغَدِ فَقَالَ أَلاَ تَرْكَبُ لِتَنْظُرَ وَلِتَعْتَبِرَ قَالَ نَعَمْ فَرَكِبُوا جَمِيعًا فَإِذَا هُمْ بِدِيَارٍ بَادَ أَهْلُهَا وَانْقَضَوْا وَفَنَوْا خَاوِيَةً عَلَى عُرُوشِهَا فَقَالَ " أَتَعْرِفُ هَذِهِ الدِّيَارَ " . فَقُلْتُ مَا أَعْرَفَنِي بِهَا وَبِأَهْلِهَا هَذِهِ دِيَارُ قَوْمٍ أَهْلَكَهُمُ الْبَغْىُ وَالْحَسَدُ إِنَّ الْحَسَدَ يُطْفِئُ نُورَ الْحَسَنَاتِ وَالْبَغْىُ يُصَدِّقُ ذَلِكَ أَوْ يُكَذِّبُهُ وَالْعَيْنُ تَزْنِي وَالْكَفُّ وَالْقَدَمُ وَالْجَسَدُ وَاللِّسَانُ وَالْفَرْجُ يُصَدِّقُ ذَلِكَ أَوْ يُكَذِّبُهُ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб, у деди: менга Саъид ибн Абдурраҳмон ибн Абил Амё хабар берди, Саҳл ибн Аби Умома унга ривоят қилдики, у ва отаси Умар ибн Абдулазиз замонида — у Мадина амири бўлган пайтда — Мадинада Анас ибн Моликнинг олдига кирдилар. У енгил, қисқа намозни — гўё мусофир намозидай ёки унга яқинроқ — ўқиётган экан. У салом берганида, отам: «Аллаҳ сизга раҳм қилсин, бу ўқиган намозингиз фарз намозими ёки бир нафл ўқиб олдингизми?» деди. У: «Бу фарздир ва у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозидир, мен фақат ғафлатда қолган бир нарсадан бошқада хато қилмадим», деди ва деди: «Албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Ўзларингизга (динда) қаттиқчилик қилманглар, акс ҳолда сизларга қаттиқчилик қилинади. Зеро бир қавм ўзларига қаттиқчилик қилдилар, шунда Аллаҳ ҳам уларга қаттиқчилик қилди. Уларнинг қолдиқлари мана шу ибодатхоналар ва манзиллардадир: «Улар руҳбонликни ўзлари тўқиб чиқардилар, Биз уни уларга фарз қилмаган эдик»›, дер эдилар». Сўнг эртаси куни эрта туриб: «Кўриб, ибрат олишинг учун (отга) минмайсанми?» деди. У: «Ҳа», деди. Сўнг ҳаммалари минишди ва аҳли ҳалок бўлиб, тамом бўлиб, деворлари устига қулаган манзилларга дуч келишди. У: «Бу манзилларни танийсанми?» деди. Мен: «Уларни ва аҳлини менга энг яхши танитган (қанчалик таниш-ку)! Булар зулм ва ҳасад ҳалок қилган бир қавмнинг манзилларидир. Албатта ҳасад яхшиликлар нурини ўчиради, зулм эса буни тасдиқлайди ёки ёлғонга чиқаради. Кўз зино қилади, қўл, оёқ, бадан, тил ва аврат ҳам буни тасдиқлайди ёки ёлғонга чиқаради», дедим.