حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ سُهَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنِ اطَّلَعَ فِي دَارِ قَوْمٍ بِغَيْرِ إِذْنِهِمْ فَفَقَأُوا عَيْنَهُ فَقَدْ هَدَرَتْ عَيْنُهُ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Суҳайлдан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Бизга Абу Ҳурайра ривоят қилди, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитган: «Ким бир қавмнинг уйига уларнинг изнисиз (мўралаб) қараса, улар эса унинг кўзини кўр қилсалар, унинг кўзи (қони) беҳуда кетган бўлади (ҳеч нарса тўланмайди)».