أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ النَّضْرِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ بَشِيرِ بْنِ نَهِيكٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اطَّلَعَ فِي بَيْتِ قَوْمٍ بِغَيْرِ إِذْنِهِمْ فَفَقَئُوا عَيْنَهُ فَلاَ دِيَةَ لَهُ وَلاَ قِصَاصَ " .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, деди: менга отам ривоят қилди, у Қатодадан, у ан-Назр ибн Анасдан, у Башир ибн Наҳикдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир қавмнинг уйига уларнинг изнисиз мўраласа, улар эса унинг кўзини чиқариб қўйсалар, унга на дият, на қасос (йўқдир),» дедилар.