حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي رَجُلٌ ضَخْمٌ - وَكَانَ ضَخْمًا - لاَ أَسْتَطِيعُ أَنْ أُصَلِّيَ مَعَكَ - وَصَنَعَ لَهُ طَعَامًا وَدَعَاهُ إِلَى بَيْتِهِ - فَصَلِّ حَتَّى أَرَاكَ كَيْفَ تُصَلِّي فَأَقْتَدِيَ بِكَ . فَنَضَحُوا لَهُ طَرَفَ حَصِيرٍ كَانَ لَهُمْ فَقَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ . قَالَ فُلاَنُ بْنُ الْجَارُودِ لأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ أَكَانَ يُصَلِّي الضُّحَى قَالَ لَمْ أَرَهُ صَلَّى إِلاَّ يَوْمَئِذٍ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз, бизга отам, бизга Шуъба, Анас ибн Сийриндан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, у деди: Ансорлардан бир киши деди: Ё Расулуллаҳ, мен йирик кишиман — у ҳақиқатан йирик эди — сиз билан бирга намоз ўқишга қодир эмасман. — У Расулуллаҳ учун таом тайёрлаб, уни ўз уйига таклиф қилган эди — Бас (уйимда) намоз ўқинг, мен сизнинг қандай намоз ўқиганингизни кўриб, сизга эргашай. Улар (уй аҳли) ўзларига тегишли бўйранинг бир четига сув сепдилар. У (Набий) туриб икки ракат намоз ўқидилар. Фалон ибн ал-Жоруд Анас ибн Моликка деди: У (Набий) зуҳо (чошт) намозини ўқир эдиларми? У деди: Ўша кундан бошқа ўқиганларини кўрмадим.