حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ النَّخَعِيِّ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ وَائِلٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ أَبْصَرَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم حِينَ قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ رَفَعَ يَدَيْهِ حَتَّى كَانَتَا بِحِيَالِ مَنْكِبَيْهِ وَحَاذَى بِإِبْهَامَيْهِ أُذُنَيْهِ ثُمَّ كَبَّرَ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдурроҳим ибн Сулаймон ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳ ан-Нахаъийдан, у Абдулжаббор ибн Воилъдан, у отасидан ривоят қилди: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни намозга турганларида қўлларини елкалари рўпарасига келгунча кўтариб, икки бош бармоқларини қулоғига тўғрилаб, кейин такбир айтганларини кўрди.