حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ قَالَ فِيهِ ثُمَّ وَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى ظَهْرِ كَفِّهِ الْيُسْرَى وَالرُّسْغِ وَالسَّاعِدِ وَقَالَ فِيهِ ثُمَّ جِئْتُ بَعْدَ ذَلِكَ فِي زَمَانٍ فِيهِ بَرْدٌ شَدِيدٌ فَرَأَيْتُ النَّاسَ عَلَيْهِمْ جُلُّ الثِّيَابِ تَحَرَّكُ أَيْدِيهِمْ تَحْتَ الثِّيَابِ .
Бизга Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Абул-Валид ривоят қилди, бизга Зоида Осим ибн Кулайбъдан, унинг исноди ва маъноси билан ривоят қилди. Унда деди: Сўнгра ўнг қўлини чап кафтининг усти, билак ва билакузук устига қўйди. Ва унда деди: Сўнгра мен шундан кейин қаттиқ совуқ бўлган замонда келдим, одамлар устларида кўп кийим кийган ҳолда, қўллари кийимлар остида ҳаракатланаётганини кўрдим.