حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، أَخْبَرَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَتَادَةَ، وَثَابِتٍ، وَحُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى الصَّلاَةِ وَقَدْ حَفَزَهُ النَّفَسُ فَقَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ الْحَمْدُ لِلَّهِ حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَتَهُ قَالَ " أَيُّكُمُ الْمُتَكَلِّمُ بِالْكَلِمَاتِ فَإِنَّهُ لَمْ يَقُلْ بَأْسًا " . فَقَالَ الرَّجُلُ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ جِئْتُ وَقَدْ حَفَزَنِي النَّفَسُ فَقُلْتُهَا . فَقَالَ " لَقَدْ رَأَيْتُ اثْنَىْ عَشَرَ مَلَكًا يَبْتَدِرُونَهَا أَيُّهُمْ يَرْفَعُهَا " . وَزَادَ حُمَيْدٌ فِيهِ " وَإِذَا جَاءَ أَحَدُكُمْ فَلْيَمْشِ نَحْوَ مَا كَانَ يَمْشِي فَلْيُصَلِّ مَا أَدْرَكَهُ وَلْيَقْضِ مَا سَبَقَهُ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Қатодадан ва Собитдан ва Ҳумайддан, улар Анас ибн Моликдан хабар бердики, бир киши нафаси қисилган ҳолда намозга келди ва: «Аллаҳу акбар, алҳамду лиллаҳи ҳамдан касиран таййибан мубаракан фиҳи» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозини тугатгач, деди: «Бу калималарни сўзлаган қайсингиз? Чунки у бирор ёмон нарса айтмади.» Бас, у киши деди: «Мен, эй Расулуллаҳ, нафасим қисилган ҳолда келдим ва уни айтдим.» Бас, у деди: «Мен ўн икки малоикани кўрдимки, улар қайсиси уни кўтариб чиқишга шошилардилар.» Ҳумайд унга қўшимча қилди: «Бирингиз келганида, қандай юриб келаётган бўлса шундай юрсин, этиб улгурганини ўқисин ва ўтиб кетганини қазо қилсин.»