حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ الْفَضْلِ، أَخْبَرَنَا الْوَلِيدُ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عُمَيْرُ بْنُ هَانِئٍ، قَالَ حَدَّثَنِي جُنَادَةُ بْنُ أَبِي أُمَيَّةَ، حَدَّثَنِي عُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَعَارَّ مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، لَهُ الْمُلْكُ، وَلَهُ الْحَمْدُ، وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ. الْحَمْدُ لِلَّهِ، وَسُبْحَانَ اللَّهِ، وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَاللَّهُ أَكْبَرُ، وَلاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ. ثُمَّ قَالَ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي. أَوْ دَعَا اسْتُجِيبَ، فَإِنْ تَوَضَّأَ وَصَلَّى قُبِلَتْ صَلاَتُهُ ".
Садақа ибн Фазл бизга айтди: Валид бизга хабар берди, Авзоийдан: Умайр ибн Ҳонйъ менга айтди: Жунода ибн Абу Умайя менга айтди: Убода ибн Сомит менга айтди, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: У зот: «Ким кечаси уйғониб: ‹Ла илаҳа иллаллаҳу ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамд, ва ҳува ала кулли шайъин қодир. Алҳамду лиллаҳ, ва субҳаналлаҳ, ва ла илаҳа иллаллаҳ, валлаҳу акбар, ва ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ› деса, сўнг: ‹Аллаҳум-мағфир ли› деса, ёки (бошқа) дуо қилса, (дуоси) ижобат қилинади. Агар таҳорат қилиб намоз ўқиса, намози қабул қилинади», дедилар.