حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، رضى الله عنهما قَالَ رَأَيْتُ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كَأَنَّ بِيَدِي قِطْعَةَ إِسْتَبْرَقٍ، فَكَأَنِّي لاَ أُرِيدُ مَكَانًا مِنَ الْجَنَّةِ إِلاَّ طَارَتْ إِلَيْهِ، وَرَأَيْتُ كَأَنَّ اثْنَيْنِ أَتَيَانِي أَرَادَا أَنْ يَذْهَبَا بِي إِلَى النَّارِ فَتَلَقَّاهُمَا مَلَكٌ فَقَالَ لَمْ تُرَعْ خَلِّيَا عَنْهُ. فَقَصَّتْ حَفْصَةُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِحْدَى رُؤْيَاىَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " نِعْمَ الرَّجُلُ عَبْدُ اللَّهِ لَوْ كَانَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ ". فَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ. وَكَانُوا لاَ يَزَالُونَ يَقُصُّونَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الرُّؤْيَا أَنَّهَا فِي اللَّيْلَةِ السَّابِعَةِ مِنَ الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَرَى رُؤْيَاكُمْ قَدْ تَوَاطَتْ فِي الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ، فَمَنْ كَانَ مُتَحَرِّيْهَا فَلْيَتَحَرَّهَا مِنَ الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ ".
Абун-Нуъмон бизга айтди: Ҳаммод ибн Зайд бизга айтди, Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар розияллаҳу анҳумадан: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида туш кўрдим — гўё қўлимда бир парча истабрақ (қалин ипак) бор, мен жаннатда қайси жойни истасам, у ўша томонга учар эди. Ва мен гўё икки (киши) менга келиб, мени дўзахга олиб кетмоқчи бўлганини кўрдим. Уларга бир малоика йўлиқиб: ‹Қўрқма, уни қўйиб юборинг› деди. Ҳафса менинг тушларимдан бирини Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга айтиб берди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Абдуллаҳ қандай яхши киши, агар кечаси намоз ўқиса (эди)», дедилар. Шундан кейин Абдуллаҳ розияллаҳу анҳу кечаси намоз ўқир эди. Улар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга (Лайлатул-Қадр) тушини — у сўнгги ўнликдаги еттинчи кечада эканини — тўхтовсиз айтиб берар эдилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сизларнинг тушларинг сўнгги ўнликда (бир-бирига) мувофиқ келганини кўряпман. Ким уни изласа, сўнгги ўнликдан изласин», дедилар.