حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ الأَعْوَرُ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، قَالَ اخْتَلَفَ عَلِيٌّ وَعُثْمَانُ ـ رضى الله عنهما ـ وَهُمَا بِعُسْفَانَ فِي الْمُتْعَةِ، فَقَالَ عَلِيٌّ مَا تُرِيدُ إِلاَّ أَنْ تَنْهَى عَنْ أَمْرٍ فَعَلَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم. فَلَمَّا رَأَى ذَلِكَ عَلِيٌّ أَهَلَّ بِهِمَا جَمِيعًا.
Қутайба ибн Саъид бизга айтди: Ҳажжож ибн Муҳаммад Аъвар бизга айтди, Шуъбадан, у Амр ибн Муррадан, у Саъид ибн Мусайябдан: У деди: Али ва Усмон розияллаҳу анҳума — улар Усфонда (эди) — мутъа (таматту) ҳақида ихтилоф қилди. Али: ‹Сен фақат Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қилган бир ишдан қайтармоқчисан› деди. Али буни кўргач, у иккиси (ҳаж ва умра) билан бирга талбия айтди.