حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، سَمِعْتُ أَبِي، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " أَنَّ رَجُلاً رَأَى كَلْبًا يَأْكُلُ الثَّرَى مِنَ الْعَطَشِ، فَأَخَذَ الرَّجُلُ خُفَّهُ فَجَعَلَ يَغْرِفُ لَهُ بِهِ حَتَّى أَرْوَاهُ، فَشَكَرَ اللَّهُ لَهُ فَأَدْخَلَهُ الْجَنَّةَ ".
Бизга Ишоқ ривоят қилди, бизга Абдус-Самад хабар берди, бизга Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳ ибн Динор ривоят қилди: мен отамни Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) эшитдим: «Бир киши бир итни ташналикдан нам тупроқни ялаётганини кўрди. Шунда у киши маҳсисини олиб, у билан унга (сув) тортиб, уни қондирди. Аллаҳ унга (бу амалини) қабул қилиб, уни жаннатга киритди.»