حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا مَخْلَدُ بْنُ يَزِيدَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى الأَشْعَرِيَّ، اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ، وَكَأَنَّهُ كَانَ مَشْغُولاً فَرَجَعَ أَبُو مُوسَى، فَفَرَغَ عُمَرُ فَقَالَ أَلَمْ أَسْمَعْ صَوْتَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قَيْسٍ ائْذَنُوا لَهُ قِيلَ قَدْ رَجَعَ. فَدَعَاهُ. فَقَالَ كُنَّا نُؤْمَرُ بِذَلِكَ. فَقَالَ تَأْتِينِي عَلَى ذَلِكَ بِالْبَيِّنَةِ. فَانْطَلَقَ إِلَى مَجْلِسِ الأَنْصَارِ، فَسَأَلَهُمْ. فَقَالُوا لاَ يَشْهَدُ لَكَ عَلَى هَذَا إِلاَّ أَصْغَرُنَا أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ. فَذَهَبَ بِأَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ. فَقَالَ عُمَرُ أَخَفِيَ عَلَىَّ مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَلْهَانِي الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ. يَعْنِي الْخُرُوجَ إِلَى تِجَارَةٍ.
Муҳаммад ибн Салом бизга айтди: Махлад ибн Язид бизга хабар берди: Ибн Журайж бизга хабар берди: У деди: Ато менга хабар берди, Убайд ибн Умайрдан: Абу Мусо Ашъарий Умар ибн Хаттоб розияллаҳу анҳуга (киришга) изн сўради, унга изн берилмади — гўё у банд эди. Абу Мусо қайтди. Умар бўшаб: ‹Мен Абдуллаҳ ибн Қайснинг овозини эшитмадимми? Унга изн беринглар› деди. ‹У қайтиб кетди› дейилди. У уни чақирди. У (Абу Мусо): ‹Биз шунга (уч марта изн сўраб, жавоб бўлмаса қайтишга) буюрилар эдик› деди. У: ‹Сен бунга менга баййина (далил) келтир› деди. У Ансорнинг мажлисига бориб, улардан сўради. Улар: ‹Сенга бунга фақат энг кичигимиз Абу Саъид Худрий гувоҳлик беради› деди. У Абу Саъид Худрийни олиб борди. Умар: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ишидан менга (бирор нарса) яширин қолдими? Мени бозорлардаги савдо банд қилди› деди — яъни савдога чиқиш(ни назарда тутди).