حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي عُبَيْدٍ، مَوْلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْ يَحْتَطِبَ أَحَدُكُمْ حُزْمَةً عَلَى ظَهْرِهِ خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَسْأَلَ أَحَدًا فَيُعْطِيَهُ أَوْ يَمْنَعَهُ ".
Бизга Яҳё ибн Букайр ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Убайд — Абдурроҳман ибн Авфнинг мавлоси — у Абу Ҳурайрани (розияллаҳу анҳу) эшитди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Бирортангиз ўз орқасида бир боғлам ўтин териб (келтириши), бир кишидан сўраб — у (киши) унга берса ёки тўсса — (сўрашидан) кўра унга яхшироқдир».