حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنِي شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، يَقُولُ دَخَلْتُ أَنَا وَأَخُو، عَائِشَةَ عَلَى عَائِشَةَ فَسَأَلَهَا أَخُوهَا عَنْ غُسْلِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم فَدَعَتْ بِإِنَاءٍ نَحْوًا مِنْ صَاعٍ، فَاغْتَسَلَتْ وَأَفَاضَتْ عَلَى رَأْسِهَا، وَبَيْنَنَا وَبَيْنَهَا حِجَابٌ. قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ قَالَ يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ وَبَهْزٌ وَالْجُدِّيُّ عَنْ شُعْبَةَ قَدْرِ صَاعٍ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: менга Абдус-Самад ривоят қилди, у деди: менга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Абу Бакр ибн Ҳафс ривоят қилди, у деди: мен Абу Саламани шундай деганини эшитдим: Мен ва Оишанинг акаси Оишанинг ҳузурига кирдик. Акаси ундан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ғусли ҳақида сўради. Шунда у бир сў (идиш) чамаси (сувли) идиш сўраб, ғусл қилди ва бошига (сув) қуйди — биз билан унинг орасида парда бор эди. Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: Язид ибн Ҳорун, Баҳз ва ал-Жуддий Шуъбадан «бир сў миқдорида» дедилар.