حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ، أَنَّهُ كَانَ عِنْدَ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ هُوَ وَأَبُوهُ، وَعِنْدَهُ قَوْمٌ فَسَأَلُوهُ عَنِ الْغُسْلِ،. فَقَالَ يَكْفِيكَ صَاعٌ. فَقَالَ رَجُلٌ مَا يَكْفِينِي. فَقَالَ جَابِرٌ كَانَ يَكْفِي مَنْ هُوَ أَوْفَى مِنْكَ شَعَرًا، وَخَيْرٌ مِنْكَ، ثُمَّ أَمَّنَا فِي ثَوْبٍ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр, Абу Ишоқдан ривоят қилди, у деди: бизга Абу Жаъфар ривоят қилдики, у ва отаси Жобир ибн Абдуллаҳнинг ҳузурида эди, унинг ҳузурида бир қавм (ҳам) бор эди. Улар ундан ғусл ҳақида сўрадилар. У: «Сенга бир сў етади,» деди. Бир киши: «Менга етмайди,» деди. Жобир: «Сендан кўра сочи мўлроқ ва сендан яхшироқ бўлганга (ҳам) етарди,» деди, сўнг бизга бир (парча) кийим(да) имом бўлди.