حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ ذَكَرَ عُرْوَةُ أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، رضى الله عنهما وَمَرْوَانَ أَخْبَرَاهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم حِينَ جَاءَهُ وَفْدُ هَوَازِنَ قَامَ فِي النَّاسِ، فَأَثْنَى عَلَى اللَّهِ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ، ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ، فَإِنَّ إِخْوَانَكُمْ جَاءُونَا تَائِبِينَ، وَإِنِّي رَأَيْتُ أَنْ أَرُدَّ إِلَيْهِمْ سَبْيَهُمْ، فَمَنْ أَحَبَّ مِنْكُمْ أَنْ يُطَيِّبَ ذَلِكَ فَلْيَفْعَلْ، وَمَنْ أَحَبَّ أَنْ يَكُونَ عَلَى حَظِّهِ حَتَّى نُعْطِيَهُ إِيَّاهُ مِنْ أَوَّلِ مَا يُفِيءُ اللَّهُ عَلَيْنَا ". فَقَالَ النَّاسُ طَيَّبْنَا لَكَ.
Бизга Саид ибн Абу Марям ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у деди: Менга Уқайл ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у деди: Урва зикр қилди, Мисвар ибн Махрама (розияллаҳу анҳумо) ва Марвон унга хабар бердилар: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Ҳавозин вакиллари келганда, одамлар орасида туриб, Аллаҳга Унга лойиқ мадҳ айтди, сўнг деди: «Аммо баъд. Сизларнинг биродарингиз тавба қилиб бизга келдилар, мен уларга асирларини қайтариб беришни маъқул кўрдим. Сизлардан ким буни хуш кўрса, шундай қилсин; ким ўз улушида қолишни — токи биз унга Аллаҳ бизга берадиган биринчи ўлжадан бергунча — хоҳласа, (шундай қилсин)». Одамлар: Биз буни сенга хуш кўрдик, дедилар.