حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا عَمِّي، - يَعْنِي سَعِيدَ بْنَ الْحَكَمِ - قَالَ أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ وَذَكَرَ عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ أَنَّ مَرْوَانَ، وَالْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، أَخْبَرَاهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ حِينَ جَاءَهُ وَفْدُ هَوَازِنَ مُسْلِمِينَ فَسَأَلُوهُ أَنْ يَرُدَّ إِلَيْهِمْ أَمْوَالَهُمْ فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَعِي مَنْ تَرَوْنَ وَأَحَبُّ الْحَدِيثِ إِلَىَّ أَصْدَقُهُ فَاخْتَارُوا إِمَّا السَّبْىَ وَإِمَّا الْمَالَ " . فَقَالُوا نَخْتَارُ سَبْيَنَا فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَثْنَى عَلَى اللَّهِ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ إِخْوَانَكُمْ هَؤُلاَءِ جَاءُوا تَائِبِينَ وَإِنِّي قَدْ رَأَيْتُ أَنْ أَرُدَّ إِلَيْهِمْ سَبْيَهُمْ فَمَنْ أَحَبَّ مِنْكُمْ أَنْ يُطَيِّبَ ذَلِكَ فَلْيَفْعَلْ وَمَنْ أَحَبَّ مِنْكُمْ أَنْ يَكُونَ عَلَى حَظِّهِ حَتَّى نُعْطِيَهُ إِيَّاهُ مِنْ أَوَّلِ مَا يُفِيءُ اللَّهُ عَلَيْنَا فَلْيَفْعَلْ " . فَقَالَ النَّاسُ قَدْ طَيَّبْنَا ذَلِكَ لَهُمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّا لاَ نَدْرِي مَنْ أَذِنَ مِنْكُمْ مِمَّنْ لَمْ يَأْذَنْ فَارْجِعُوا حَتَّى يَرْفَعَ إِلَيْنَا عُرَفَاؤُكُمْ أَمْرَكُمْ " . فَرَجَعَ النَّاسُ فَكَلَّمَهُمْ عُرَفَاؤُهُمْ فَأَخْبَرُوهُمْ أَنَّهُمْ قَدْ طَيَّبُوا وَأَذِنُوا .
Бизга Аҳмад ибн Абу Марям ривоят қилди, бизга амаким — яъни Саъид ибнул-Ҳакам — ривоят қилди, деди: бизга Лайс ибн Саъд Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан хабар берди, у деди: Урва ибнуз-Зубайр зикр қилдики, Марвон ва ал-Мисвар ибн Махрама унга хабар бердиларки, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Ҳавозин элчилари мусулмон бўлиб келганларида — улар ундан мол-мулкларини қайтаришни сўраганларида — уларга деди: «Мен билан кўриб турганларингиз (қўшин) бор ва мен учун гапларнинг энг ёқимлиси ростроқ бўлганидир. Бас, ё асирларни, ё молни танланглар.» Улар: «Асирларимизни танлаймиз» дедилар. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам туриб, Аллаҳга ҳамд айтди, сўнг деди: «Аммо баъд, бу биродарингиз тавба қилиб келдилар, мен уларнинг асирларини уларга қайтаришни мақул кўрдим. Сизлардан ким буни хуш кўриб (бепул) берса, қилсин; ва ким ўз улушини ушлаб туришни хоҳласа, то Аллаҳ бизга биринчи келтирган ўлжадан уни берсак, қилсин.» Одамлар: «Биз буни улар учун хуш кўриб бердик, эй Расулуллаҳ» дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга деди: «Биз сизлардан ким изн бериб, ким изн бермаганини билмаймиз. Бас, қайтинглар, то оқсоқолларингиз (орифларингиз) сизларнинг ишингизни бизга кўтариб келгунча.» Одамлар қайтдилар ва оқсоқоллари улар билан гаплашди, сўнг улар Набийга уларнинг хуш кўриб изн берганларини хабар қилдилар.