حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنِ الأَعْرَجِ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ كَانَ لَهُ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي حَدْرَدٍ الأَسْلَمِيِّ مَالٌ، فَلَقِيَهُ فَلَزِمَهُ حَتَّى ارْتَفَعَتْ أَصْوَاتُهُمَا، فَمَرَّ بِهِمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " يَا كَعْبُ ". فَأَشَارَ بِيَدِهِ كَأَنَّهُ يَقُولُ النِّصْفَ. فَأَخَذَ نِصْفَ مَا عَلَيْهِ وَتَرَكَ نِصْفًا.
Бизга Яҳё ибн Букайр ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Жаъфар ибн Робиъадан, у Аъраждан, у деди: Менга Абдуллаҳ ибн Каъб ибн Молик ривоят қилди, у Каъб ибн Моликдан: Унинг Абдуллаҳ ибн Абу Ҳадрад Асламийда моли (ҳақи) бор эди. У уни учратиб, ундан (талаб қилиб) ёпишди, токи овозлари кўтарилди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг ёнидан ўтди ва: «Эй Каъб!» деди ва қўли билан — гўё: ярми (кечир) дегандек — ишора қилди. Шунда у ўзига (қарздор)да бўлганнинг ярмини олди ва ярмини қолдирди (кечди).