حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةََ،ـ رضى الله عنها ـ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ بَرِيرَةَ جَاءَتْ عَائِشَةَ تَسْتَعِينُهَا فِي كِتَابَتِهَا، وَلَمْ تَكُنْ قَضَتْ مِنْ كِتَابَتِهَا شَيْئًا، قَالَتْ لَهَا عَائِشَةُ ارْجِعِي إِلَى أَهْلِكِ، فَإِنْ أَحَبُّوا أَنْ أَقْضِيَ عَنْكِ كِتَابَتَكِ، وَيَكُونَ وَلاَؤُكِ لِي فَعَلْتُ. فَذَكَرَتْ ذَلِكَ بَرِيرَةُ إِلَى أَهْلِهَا فَأَبَوْا وَقَالُوا إِنْ شَاءَتْ أَنْ تَحْتَسِبَ عَلَيْكِ فَلْتَفْعَلْ، وَيَكُونَ لَنَا وَلاَؤُكِ. فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهَا " ابْتَاعِي فَأَعْتِقِي، فَإِنَّمَا الْوَلاَءُ لِمَنْ أَعْتَقَ ".
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан: Оиша (розияллаҳу анҳо) унга хабар берди: Барира Оишанинг олдига ўз мукотабасида ёрдам сўраб келди, у ўз мукотабасидан ҳеч нарса тўламаган эди. Оиша унга: Хўжайинларинг олдига қайт, агар улар мен сенинг мукотабангни адо этишимни ва валонг менга бўлишини хоҳласалар, мен қиларман, деди. Барира буни хўжайинларига зикр қилди, улар бош тортди ва: Агар у (Оиша) сенга (савоб) ҳисобига (тўласа), қилсин, лекин валонг бизга бўлсин, дедилар. У буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га зикр қилди. У унга: «Уни сотиб олиб, озод қил, чунки вало фақат озод қилган кишигадир», деди.