حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أُرِيتُ النَّارَ فَإِذَا أَكْثَرُ أَهْلِهَا النِّسَاءُ يَكْفُرْنَ ". قِيلَ أَيَكْفُرْنَ بِاللَّهِ قَالَ " يَكْفُرْنَ الْعَشِيرَ، وَيَكْفُرْنَ الإِحْسَانَ، لَوْ أَحْسَنْتَ إِلَى إِحْدَاهُنَّ الدَّهْرَ ثُمَّ رَأَتْ مِنْكَ شَيْئًا قَالَتْ مَا رَأَيْتُ مِنْكَ خَيْرًا قَطُّ ".
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама, Моликдан, у Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга дўзах кўрсатилди, унинг аҳлининг кўпчилиги куфр келтираётган аёллар экан,» дедилар. «Улар Аллаҳга куфр келтирадиларми?» дейилди. У: «Улар эрни (яхшилигини) инкор этадилар, яхшиликни инкор этадилар. Агар улардан бирига умр бўйи яхшилик қилсанг-да, сўнг сендан бирор (ёқмаган) нарса кўрса: ‹Сендан ҳеч қачон яхшилик кўрмадим›, дейди,» дедилар.