حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، مُسْلِمٍ ـ هُوَ ابْنُ صُبَيْحٍ ـ عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ، قَالَ انْطَلَقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِحَاجَتِهِ ثُمَّ أَقْبَلَ، فَلَقِيتُهُ بِمَاءٍ، وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ شَأْمِيَّةٌ، فَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ وَغَسَلَ وَجْهَهُ، فَذَهَبَ يُخْرِجُ يَدَيْهِ مِنْ كُمَّيْهِ فَكَانَا ضَيِّقَيْنِ، فَأَخْرَجَهُمَا مِنْ تَحْتُ، فَغَسَلَهُمَا وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ وَعَلَى خُفَّيْهِ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абдулвоҳид бизга айтди, Аъмаш бизга айтди, Абуз-Зуҳо Муслимдан — у Ибн Субайҳ — Масруқдан, у деди: Муғира ибн Шуъба менга айтди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳожати учун (четга) борди, сўнг қайтди. Мен уни сув билан кутиб олдим, устида шомий жубба бор эди. У оғиз чайиб, бурунга сув тортди ва юзини ювди, қўлларини енгидан чиқармоқчи бўлди, лекин (енглари) тор эди, шу сабабли уларни пастдан чиқарди ва ювди, бошини ва маккиларини (маҳсиларини) маш қилди.