حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ الْمِقْدَامِ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، أَنَّ أَنَسًا، حَدَّثَهُمْ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَخَّصَ لِعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَالزُّبَيْرِ فِي قَمِيصٍ مِنْ حَرِيرٍ، مِنْ حِكَّةٍ كَانَتْ بِهِمَا.
Аҳмад ибнул-Миқдом бизга айтди, Холид бизга айтди, Саъид бизга айтди, Қатодадан, Анас уларга айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Абдураҳмон ибн Авф ва Зубайрга — уларда бўлган қичима (териси қичиши) сабабли — ипак кўйлакка рухсат берди.