حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، حَدَّثَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ أَبِي الْعَبَّاسِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَلَمْ أُنَبَّأْ أَنَّكَ تَقُومُ اللَّيْلَ وَتَصُومُ ". فَقُلْتُ نَعَمْ. فَقَالَ " فَإِنَّكَ إِذَا فَعَلْتَ ذَلِكَ هَجَمَتِ الْعَيْنُ وَنَفِهَتِ النَّفْسُ، صُمْ مِنْ كُلِّ شَهْرٍ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ، فَذَلِكَ صَوْمُ الدَّهْرِ ـ أَوْ كَصَوْمِ الدَّهْرِ ". قُلْتُ إِنِّي أَجِدُ بِي ـ قَالَ مِسْعَرٌ يَعْنِي ـ قُوَّةً. قَالَ " فَصُمْ صَوْمَ دَاوُدَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ وَكَانَ يَصُومُ يَوْمًا، وَيُفْطِرُ يَوْمًا، وَلاَ يَفِرُّ إِذَا لاَقَى ".
Халлод ибн Яҳё бизга айтди, Мисъар бизга айтди, Ҳабиб ибн Абу Собит бизга айтди, Абул-Аббосдан, Абдуллаҳ ибн Амр ибнул-Осдан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Сен кечаси (намозда) тик турасан ва рўза тутасан деб менга хабар берилмадими?», деди. Мен: «Ҳа», дедим. У: «Сен буни қилсанг, кўз (уйқусизликдан) ичга ботади ва нафс (жон) ҳорийди; ҳар ойдан уч кун рўза тут — бу бир умр рўза — ёки бир умр рўза кабидир», деди. Мен: «Менда — Мисъар: яъни — қувват бор», дедим. У: «Бўлмаса, Довуд алайҳиссалом рўзасини тут — у бир кун рўза тутар, бир кун очилар ва (душманга) рўбару келса қочмас эди», деди.