حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنِي أَخِي، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ كَانَ لأَبِي بَكْرٍ غُلاَمٌ يُخْرِجُ لَهُ الْخَرَاجَ، وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ يَأْكُلُ مِنْ خَرَاجِهِ، فَجَاءَ يَوْمًا بِشَىْءٍ فَأَكَلَ مِنْهُ أَبُو بَكْرٍ فَقَالَ لَهُ الْغُلاَمُ تَدْرِي مَا هَذَا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ وَمَا هُوَ قَالَ كُنْتُ تَكَهَّنْتُ لإِنْسَانٍ فِي الْجَاهِلِيَّةِ وَمَا أُحْسِنُ الْكِهَانَةَ، إِلاَّ أَنِّي خَدَعْتُهُ، فَلَقِيَنِي فَأَعْطَانِي بِذَلِكَ، فَهَذَا الَّذِي أَكَلْتَ مِنْهُ. فَأَدْخَلَ أَبُو بَكْرٍ يَدَهُ فَقَاءَ كُلَّ شَىْءٍ فِي بَطْنِهِ.
Исмоил бизга айтди, акам менга айтди, Сулаймондан, Яҳё ибн Саъиддан, Абдураҳмон ибнул-Қосимдан, Қосим ибн Муҳаммаддан, Оиша розияллаҳу анҳодан, у деди: Абу Бакрнинг бир ғуломи (хизматчиси) бор эди, у унга хирож (даромад) чиқариб (келтириб) берар, Абу Бакр эса унинг хирожидан ер эди. У бир кун бир нарса келтирди, Абу Бакр ундан еди. Ғулом унга: «Бу нима эканини биласанми?», деди. Абу Бакр: «У нима?», деди. У: «Мен жоҳилиятда бир инсонга коҳинлик қилган эдим — ҳолбуки мен коҳинликни яхши билмайман — фақат мен уни алдадим (холос); у мени учратди ва менга шу (ёлғон коҳинлик) учун (мана шуни) берди; мана бу сен еган нарсадир», деди. Шунда Абу Бакр қўлини (оғзига) киритди ва қорнидаги ҳар бир нарсани қусди.