حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْبَلُ الْهَدِيَّةَ وَلاَ يَأْكُلُ الصَّدَقَةَ . وَحَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ فِي مَوْضِعٍ آخَرَ عَنْ خَالِدٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو عَنْ أَبِي سَلَمَةَ وَلَمْ يَذْكُرْ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْبَلُ الْهَدِيَّةَ وَلاَ يَأْكُلُ الصَّدَقَةَ . زَادَ فَأَهْدَتْ لَهُ يَهُودِيَّةٌ بِخَيْبَرَ شَاةً مَصْلِيَّةً سَمَّتْهَا فَأَكَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْهَا وَأَكَلَ الْقَوْمُ فَقَالَ " ارْفَعُوا أَيْدِيَكُمْ فَإِنَّهَا أَخْبَرَتْنِي أَنَّهَا مَسْمُومَةٌ " . فَمَاتَ بِشْرُ بْنُ الْبَرَاءِ بْنِ مَعْرُورٍ الأَنْصَارِيُّ فَأَرْسَلَ إِلَى الْيَهُودِيَّةِ " مَا حَمَلَكِ عَلَى الَّذِي صَنَعْتِ " . قَالَتْ إِنْ كُنْتَ نَبِيًّا لَمْ يَضُرَّكَ الَّذِي صَنَعْتُ وَإِنْ كُنْتَ مَلِكًا أَرَحْتُ النَّاسَ مِنْكَ . فَأَمَرَ بِهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُتِلَتْ ثُمَّ قَالَ فِي وَجَعِهِ الَّذِي مَاتَ فِيهِ " مَا زِلْتُ أَجِدُ مِنَ الأَكْلَةِ الَّتِي أَكَلْتُ بِخَيْبَرَ فَهَذَا أَوَانُ قَطَعَتْ أَبْهَرِي " .
Бизга Ваҳб Ибн Бақийя, Холиддан, у Муҳаммад Ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳадяни қабул қилар, садақани емас эди. Ва бизга Ваҳб Ибн Бақийя бошқа бир ўринда Холиддан, у Муҳаммад Ибн Амрдан, у Абу Саламадан ривоят қилди ва Абу Ҳурайрани зикр қилмади. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳадяни қабул қилар, садақани емас эди. Ва зиёда қилди: Сўнг Хайбарда бир яҳудий аёл унга қовурилган қўй ҳадя қилди, уни заҳарлаган эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ундан еди, қавм ҳам еди. Сўнг у деди: «Қўлларингизни кўтаринглар, чунки у менга уни заҳарланган деб хабар берди». Сўнг Бишр Ибн Баро Ибн Маърур Ансорий вафот этди. У яҳудий аёлга одам юбориб: «Сени қилган ишингга нима ундади?» деди. У: Агар пайғамбар бўлсанг, қилган ишим сенга зарар қилмайди, агар подшоҳ бўлсанг, одамларни сендан қутқараман, деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у ҳақида буюрди, у ўлдирилди. Сўнг у ўзи вафот этган касаллигида деди: «Мен Хайбарда еган ўша луқманинг (таъсирини) ҳамиша сезиб келдим, мана бу унинг аортамни узган вақтидир».