حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سَعِيدٍ السَّعِيدِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُمِّ خَالِدٍ بِنْتِ خَالِدٍ، قَالَتْ قَدِمْتُ مِنْ أَرْضِ الْحَبَشَةِ وَأَنَا جُوَيْرِيَةٌ، فَكَسَانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَمِيصَةً لَهَا أَعْلاَمٌ، فَجَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ الأَعْلاَمَ بِيَدِهِ وَيَقُولُ " سَنَاهْ، سَنَاهْ ". قَالَ الْحُمَيْدِيُّ يَعْنِي حَسَنٌ حَسَنٌ.
Ҳумайдий бизга айтди, Суфён бизга айтди, Исъҳоқ ибн Саъид Саъидий бизга айтди, отасидан, Умму Холид бинти Холиддан, у деди: Мен Ҳабаша (Ҳабашистан) еридан келдим, мен ёш қизча эдим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга нишонлари (гуллари) бор бир хамиса (кийим) кийдирди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз қўли билан нишонларни сила бошлади ва: «Санаҳ, санаҳ», дер эди. Ҳумайдий: «Яъни: чиройли, чиройли (дегани)», деди.