حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَخِي ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَمِّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو إِدْرِيسَ، عَائِذُ اللَّهِ أَنَّ عُبَادَةَ بْنَ الصَّامِتِ ـ مِنَ الَّذِينَ شَهِدُوا بَدْرًا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ـ وَمِنْ أَصْحَابِهِ لَيْلَةَ الْعَقَبَةِ ـ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ وَحَوْلَهُ عِصَابَةٌ مِنْ أَصْحَابِهِ " تَعَالَوْا بَايِعُونِي عَلَى أَنْ لاَ تُشْرِكُوا بِاللَّهِ شَيْئًا، وَلاَ تَسْرِقُوا، وَلاَ تَزْنُوا، وَلاَ تَقْتُلُوا أَوْلاَدَكُمْ، وَلاَ تَأْتُونَ بِبُهْتَانٍ تَفْتَرُونَهُ بَيْنَ أَيْدِيكُمْ وَأَرْجُلِكُمْ، وَلاَ تَعْصُونِي فِي مَعْرُوفٍ، فَمَنْ وَفَى مِنْكُمْ فَأَجْرُهُ عَلَى اللَّهِ، وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَعُوقِبَ بِهِ فِي الدُّنْيَا فَهْوَ لَهُ كَفَّارَةٌ، وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَسَتَرَهُ اللَّهُ فَأَمْرُهُ إِلَى اللَّهِ، إِنْ شَاءَ عَاقَبَهُ، وَإِنْ شَاءَ عَفَا عَنْهُ ". قَالَ فَبَايَعْتُهُ عَلَى ذَلِكَ.
Исъҳоқ ибн Мансур менга айтди, Яъқуб ибн Иброҳим бизга хабар берди, Ибн Шиҳобнинг жияни бизга айтди, амакисидан, у деди: Абу Идрис Оизуллаҳ менга хабар берди: Убода ибнус-Сомит — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Бадрда қатнашганлардан ва Ақаба кечасида унинг саҳобаларидан — унга хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — атрофида саҳобаларидан бир гуруҳ бор ҳолда — деди: «Келинглар, менга байъат қилинглар: Аллаҳга ҳеч нарсани шерик келтирмасликка, ўғирлик қилмасликка, зино қилмасликка, болаларингизни ўлдирмасликка, қўл-оёқларингиз орасида (ўзингиз)дан тўқиб (бола ҳақида) бўҳтон келтирмасликка, маъруфда (яхшиликда) менга осий бўлмасликка. Бас, сизлардан ким (шунга) вафо қилса, унинг ажри Аллаҳ зиммасидадир; ким шундан бирор (гуноҳ) қилса ва дунёда унга жаза берилса — у унга каффорат (гуноҳни ювувчи)дир; ким шундан бирор (гуноҳ) қилса ва Аллаҳ уни яширса (ошкор қилмаса) — унинг иши Аллаҳга (ҳавола)дир: хоҳласа унга жаза берар, хоҳласа уни афв қилар». (Убода) деди: Мен унга шу (шартлар) устида байъат қилдим.