حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ حُمَيْدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ أُصِيبَ حَارِثَةُ يَوْمَ بَدْرٍ وَهْوَ غُلاَمٌ، فَجَاءَتْ أُمُّهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ، قَدْ عَرَفْتَ مَنْزِلَةَ حَارِثَةَ مِنِّي، فَإِنْ يَكُنْ فِي الْجَنَّةِ أَصْبِرْ وَأَحْتَسِبْ، وَإِنْ تَكُ الأُخْرَى تَرَى مَا أَصْنَعُ فَقَالَ " وَيْحَكِ أَوَهَبِلْتِ أَوَجَنَّةٌ وَاحِدَةٌ هِيَ إِنَّهَا جِنَانٌ كَثِيرَةٌ، وَإِنَّهُ فِي جَنَّةِ الْفِرْدَوْسِ ".
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад менга айтди, Муовия ибн Амр бизга айтди, Абу Исъҳоқ бизга айтди, Ҳумайддан, у деди: Анас розияллаҳу анҳуни шундай деганини эшитдим: Ҳориса Бадр куни мусибатга учради (шаҳид бўлди), у (ҳали) ёш бола эди. Унинг онаси Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди ва: «Эй Расулуллаҳ, сен Ҳорисанинг мендаги ўрнини (қадрини) биласан; агар у жаннатда бўлса, мен сабр қиламан ва (савобини) умид қиламан; агар бошқаси (дўзах) бўлса, мен нима қилишимни кўрасан (қаттиқ йиғлайман)», деди. У: «Вой сенга! Ақлинг кетдими? У битта жаннатми? Албатта у (жаннат)лар кўп(дир); ва у Фирдавс жаннатидадир», деди.