حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي جَدِّي، أَنَّ أَبَانَ بْنَ سَعِيدٍ، أَقْبَلَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمَ عَلَيْهِ، فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا قَاتِلُ ابْنِ قَوْقَلٍ. وَقَالَ أَبَانُ لأَبِي هُرَيْرَةَ وَاعَجَبًا لَكَ وَبْرٌ تَدَأْدَأَ مِنْ قَدُومِ ضَأْنٍ. يَنْعَى عَلَىَّ امْرَأً أَكْرَمَهُ اللَّهُ بِيَدِي، وَمَنَعَهُ أَنْ يُهِينَنِي بِيَدِهِ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Амр ибн Яҳё ибн Саид бизга айтди, деди: Бобом менга хабар бердики, Абон ибн Саид Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб, унга салом берди. Абу Ҳурайра деди: «Эй Расулуллаҳ, бу — Ибн Қавқалнинг қотилидир.» Абон Абу Ҳурайрага деди: «Воажаб сенга, эй заън бошидан думалаб тушган каламуш! У менинг устимдан Аллаҳ менинг қўлим билан икром қилган (шаҳид қилган) бир кишини айблаяпти, ва (Аллаҳ) ўша кишига мени ўз қўли билан хор қилишни ман қилган (яъни мен ўлганим йўқ).»