حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، يُخْبِرُ قَالَ أَخْبَرَنِي صَفْوَانُ بْنُ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ غَزَوْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الْعُسْرَةَ قَالَ كَانَ يَعْلَى يَقُولُ تِلْكَ الْغَزْوَةُ أَوْثَقُ أَعْمَالِي عِنْدِي. قَالَ عَطَاءٌ فَقَالَ صَفْوَانُ قَالَ يَعْلَى فَكَانَ لِي أَجِيرٌ فَقَاتَلَ إِنْسَانًا فَعَضَّ أَحَدُهُمَا يَدَ الآخَرِ، قَالَ عَطَاءٌ فَلَقَدْ أَخْبَرَنِي صَفْوَانُ أَيُّهُمَا عَضَّ الآخَرَ فَنَسِيتُهُ، قَالَ فَانْتَزَعَ الْمَعْضُوضُ يَدَهُ مِنْ فِي الْعَاضِّ، فَانْتَزَعَ إِحْدَى ثَنِيَّتَيْهِ، فَأَتَيَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَهْدَرَ ثَنِيَّتَهُ. قَالَ عَطَاءٌ وَحَسِبْتُ أَنَّهُ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَفَيَدَعُ يَدَهُ فِي فِيكَ تَقْضَمُهَا، كَأَنَّهَا فِي فِي فَحْلٍ يَقْضَمُهَا ".
Убайдуллаҳ ибн Саид бизға айтди, Муҳаммад ибн Бакр бизға айтди, Ибн Журайж бизға хабар берди, деди: Мен Атони хабар бераётганини эшитдим, деди: Менга Сафвон ибн Яъло ибн Умайя отасидан хабар берди: У айтди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Усра (Табук)ни ғазот қилдим. (Ато) деди: Яъло айтарди: «Ўша ғазот менга амалларимнинг энг ишончлиси (қабул бўлишига умид қилганим)дир.» Ато деди: Сафвон деди: Яъло айтди: Менинг бир ёлланма ишчим бор эди, у бир инсон билан уришиб қолди, улардан бири иккинчисининг қўлини тишлаб олди. Ато деди: Сафвон менга қайсиси қайсисини тишлаганини хабар берган эди, лекин мен уни унутдим. (Яъло) деди: Тишланган киши қўлини тишлаганнинг оғзидан тортди, шунда унинг бир тишини суғуриб олди. Иккаласи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиға келди, у унинг тишини беҳуда (қасоссиз) деб чиқарди. Ато деди: Гумонимча, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «У қўлини сенинг оғзингга қўйиб, сен уни — гўё эркак туя оғзида (чайнагандай) — чайнаб туришингни (хоҳлайди)ми?»